Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) iz Sarajeva je već pisao o ovom preduzeću, navodeći, između ostalog, da unatoč kreditima Investiciono-razvojne banke Republike Srpske (IRB RS) posluje sa gubicima, a ima i dugovanja zbog neplaćanja doprinosa za zaposlene.

Za stečajnog upravnika imenovan je Vlade Simović koji kaže da je stečaj pokrenut „jer Agrokoop nije mogao da otplaćuje 80 posto svojih obaveza, uključujući i kredite bankama“.

Simović objašnjava da su dugovi veći od 5 miliona KM, kao i da je svih pet računa preduzeća blokirano.

On kaže da preduzeće nije isplatilo osam plaća radnicima te da je imovina Agrokoopa pod hipotekom kod poslovnih banaka. Dodaje da će tačne obaveze biti utvrđene tek tokom stečajnog ročišta.

Revizorska kuća Manojlović iz Banje Luke je još u izvještaju iz 2010. godine upozorila da su obaveze Agrokoopa četiri i po puta veće od vrijednosti imovine preduzeća.

Godinu ranije IRB RS dao je Agrokoopu kredit od 326.000 KM, ali je preduzeće nastavilo poslovati sa gubicima.

Po osnovu doprinosa za zaposlene, krajem prošle godine Agrokoop je Poreskoj upravi RS-a dugovao više od 400.000 KM. Vlada RS-a je prolongirala naplatu ovog duga do kraja 2012. godine.

Agrokoop zapošljava 37 radnika, a većinski vlasnici su Alex Kostović, srbijanski biznismen porijeklom iz Trebinja, sa 56 posto i Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska sa 26 posto udjela.

Goran Fržović, predsjednik Sindikata Agrokoopa, kazao je novinarima CIN-a da ovom firmom oduvijek upravlja otac Sava, iguman Manastira Tvrdoš.

CIN je u novembru prošle godine objavio priču o biznisu Eparhije zahumsko-hercegovačke iz Trebinja. Osim Agrokoopa Eparhija je suvlasnik i poljoprivrednog preduzeća Popovo polje. Većinski je vlasnik hotelskog preduzeća Platani i vinarije Podrumi manastira Tvrdoš.

Ukupne obaveze ovih firmi iznosile su preko 12 miliona KM. Agrokoop, Popovo polje i Platani su 2010. godinu završili sa gubitkom, dok su Podrumi manastira Tvrdoš zabilježili dobit od nekoliko hiljada KM.

Preduzeća su po osnovu kredita zadužena sa ukupno 6,6 miliona KM, od čega se nešto više od 3,7 miliona KM odnosi na povoljne dugoročne kredite koje im je dao IRB 2008. i 2009. godine, dok su ostale kredite dobili od komercijalnih banaka.

Stečajni upravnik Simović najavljuje da će Skupštini povjerilaca predložiti da usvoji plan prema kojem će Agrokoop tražiti partnera spremnog da uloži kapital u nastavak proizvodnje. Ukoliko u tome ne uspije, imovina Agrokoopa će biti prodana, kaže Simović.